Pregled: ANGT F8 Vitoria

Pregled: ANGT F8 Vitoria

Proteklog vikenda gledali smo F8 Adidas Next Generation Tournament koji je bio održan u španskom gradu Vitoria-Gasteiz. Ovogodišnja titula evrolige za juniore otišla je u Madrid, pošto su juniori Real Madrida prilično ubedljivo savladali sve protivnike koji su im se našli na tom putu. Imali smo prilike da gledamo dosta zanimljivih kako domaćih tako i stranih prospekata, ali mi smo se odlučili da u tekstu ispod izdvojimo naše igrače koji su se istakli na ovom turniru.

Mario Nakić (Real Madrid)

(4GP, 23:38min, 17.3Pts, 6.8Reb, 4.8Ast, 1.5Stl, 4To, 0.8Blk, FCm/FRv, 1/6, 23.3Val)

Posle osvajanja španskog juniorskog državnog prvenstva, Mario je sa Realom došao i do titule prvaka Evrope u juniorskoj konkurenciji. Izabran je za MVP-a turnira pošto je u finalnoj utakmici protiv juniora Mege ubacio 33 poena, uhvatio 8 skokova i zabeležio indeks korisnosti 41.
U grupnoj fazi bio je prilično konstantan kao i cela ekipa Reala, međutim u finalnom meču jednostavno je bio nezaustavljiv, pravi lider tima. Tome dodatno svedoči činjenica da je u finalu nad njim napravljeno čak 10 prekršaja i da je ukupno izveo 19 slobodnih bacanja. Ono što se moglo primetiti jeste da mu najviše odgovara tranziciona košarka gde je kažnjavao protivnike kad kog bi se sporije vraćali u odbranu. Takođe ovaj momak nam je pokazao neverovatno razumevanje igre i dobru selekciju završnica iz P&R igre posle koje je uglavnom ili dolazio do lakih poena iz prodora ili je pravio viškove koji su njegovi saigrači znali da iskoriste.
Segment u igri u kome je možemo slobodno reći da jepodbacio bio šut za 3 poena jer je od 11 pokušaja na turniru bio uspešan svega 2 puta.

Aleksandar Langović (Mega Bemax)

(GP4, 22:24, 12Pts, 5.3Reb, 2.3Ast, 0.8Stl, 3To, 0.3Blk, FCm/FRv,2.3/3.5, 11.5Val)

Imao je dosta oscilacija u igri. Najbolju partiju na turniru pružio je u prvom kolu protiv ekipe Makabija u kojoj je pokazao izuzetno različit arsenal oružja u napadu. Posle toga imao je dve nešto slabije utakmice u grupi protiv ekipa Bajerna i Žalgirisa, da bi u finalu protiv Reala pružio jednu dobru partiju posle koje je uvršten u idealnu petorku turnira.
Sa svojom visinom od 204cm i dobrom mobilnošcu Langović je u mogućnosti da koš napada sa različitih pozicija. Medjutim najviše je tražio loptu na niskom postu. Sa posta je bio polovično uspešan tokom turnira. Uglavnom je imao problema sa igračima koji su fizicki dominantniji da izgradi dovoljno dobru poziciju za adekvatnu završnicu na postu, dok je protiv nižih igrača bio daleko uspešniji gde je demonstrirao neverovatan osećaj za Hook(horog) šut. Nije u pitanju samo horog, da ima mekanu ruku potvrdio je i šutom sa distance gde je imao procenat uspešnosti od cak 80% (3pt, 4/5). Moglo se primetiti da Langović ima izuzetno dobar pregled igre sa posta gde je u nekoliko navrata davao lucidne pasove (asistencije) svojim saigračima.
Nesumnjivo je da je Langović jedan od najvećih srpskih potencijala u generaciji 2001. i da od njega možemo očekivati dosta u budućnosti.

Nemanja Popović (Crvena Zvezda)

(3GP, 24:29min, 11.3Pts, 7.3Reb, 3Ast, 1Stl, 3To, 0.3Blk, FCm/FRv 2.7/1.3, 10Val)

Slabo je otvorio turnir napadački u prvoj utakmici protiv juniora Ritasa u kojoj je imao šut iz igre (2/9). Činilo se da mu je nedostajalo koncentracije u završnicama akcija, dok je u fazi odbrane u potpunosti zaključao reket i uhvatio 7 defanzivnih skokova. Već u narednoj utakmici protiv ekipe Valensije videli smo ono prepoznatljivo izdanje Popovića. Bio je podjednako koristan u napadu kao i u odbrani. Snažni blokovi, dobro rolanje u piku, dobra utrčavanja, dobro je trčao kontre, uspeo da zatvori reket, uhvati 7 skokova i podeli 7 asistencija. I konačno u poslednjoj utakmici protiv Reala ako bi sudili po indexu korisnosti mogli bi da kažemo da je imao lošu utakmicu. Međutim u toj utakmici uz Stevana Karapandžića bio jedini igrač koji je imao adekvatna rešenja protiv favorizovanih Madriđana. Pokušavao je da bude konkretan i efikasan. Tri puta je bio izblokiran medjutim to nije poljuljalo njegovo samopouzdanje da napada protivnički koš i na kraju je sakupio 13 poena uz šut iz igre (6/14). Najveći nedostatak na ovom turniru za njega kao i tokom cele sezone bio je šut za 3 poena i to je nešto na šta će morati da stavi akcenat.

Filip Škobalj (Bayern Munich)

(3GP, 21:04min, 9Pts, 5Reb, 1.3Ast, 0.7Stl, 2To, 0.3Blk, FCm/FRv 2.3/2, 10.7Val)

Momak koji je igrao ovaj turnir za Bajern kao pozajmljen igrač iz Nemačkog Rostoka. Iz utakmice u utakmicu igrao sve bolje i sigurnije. Pokazao je da ima sigurnost u igri. Ne pokazuje znakove panike i veoma je siguran u završnicama. Odlični procenti šuta iz igre 55% za 2 poena (6/11) i 50% šut za 3 poena (5/10). Iako fizički može da se spusti na post deluje da mu igra na spoljnoj liniji više prija. Zbog svoje težine Filip je nešto sporiji igrač ali veoma dobro koristi svoje telo u postavljanju blokada za P&R igru iz kojih može da se otvori i ka košu i u P&P na 3Pt odakle ima veoma precizan šut naročito kada je nebranjen, kao i u igri 1na1 gde veoma dobro zna da koristi svoje telo. U odbrani može da brani i visoke i niske igrače, kao i da zaštiti reket od ofanzivnog skoka. Međutim Škobalj ne spada u red igrača koji su prirodni poenteri ali definitivno uz ovakve procente bi morao više da učestvuje u napadu. I to je nešto što mu nekako najviše i nedostaje ta neka doza agresivnosti prema protivničkom košu.

Mihailo Mušikić (Mega Bemax)

(4GP, 18:57min, 5.8Pts, 5.5Reb, 1.8Ast, 0.8Stl, 1.3To, 1.5Blk, FCm/FRv 0.5/3.3, 12.8Val)

Ove sezone je pokazao da polako stasava u pravog centra što se videlo i na ovom turniru. Očigledan je napredak na post igri gde se vidi da počinje sigurnim koracima da spcijalizira tu poziciju. Moglo se videti kako strpljivo gradi sebi poziciju na post up(kako sa loptom tako i bez nje), da ima sposobnost da podeli asistenciju na utrčavanja svojih saigrača i da na pravi način počinje da prepoznaje i koristi svoj fizički potencijal. Bio je konstantan u grupnom delu takmičenja što se njegovog kompletnog učinka tiče. Odlično je hvatao skokove u odbrani, i još bolje je zatvarao reket protivničkim spoljnim igračima blokadama, naročito protiv Žalgirisa u trećem kolu kada je upisao ukupno 5Blk. Najlošiju partiju na turniru odigrao je u finalu protiv Reala. Dobio je 10 minuta prostora da pokaže koliko može protiv snažnih centara Garube i Syle međutim nije imao puno uspeha. Na kraju je utakmicu završio sa šutom iz igre (0/2) uz 2Reb, 2Ast i indeksom korisnosti 1.

Ostali igrači vredni pomena: Aleksa Marković, Marko Andrić, Vukašin Mašić, Boško Bumbić, Nikola Manojlović, Stevan Karapandžić.

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *