ANGT Beograd: Prospekti

 

ANGT Beograd: Prospekti

Proteklog vikenda odigrao se poslednji kvalifikacioni turnir juniorkse Evrolige u Beogradu. Pobednik turnira je KK Crvena Zvezda koja je osmi put uzastopno uspela da osvoji ovaj trofej i tako obezbedila plasman na završni turnir koji ce se odigrati u maju u Beogradu. Ona je u finalu lako izašla na kraj sa večitim rivalom, Partizanom. U utakmici za treće mesto Mega Bemax je bila bolja od turskog Efesa.  Igrači koji su se  najviše istakli svojom igorm su:

Zoran Paunović (Crvena Zvezda)
MVP , član idealne petorke i najbolji strelac turnira sa prosečno 24.5 poena po meču, takođe prvi i po indeksnim poenima, 33.3. Zoran Paunović je fantastično vodio Crvenu Zvezdu tokom čitavog turnira, pokazao se kao pravi lider. Od prve do poslednje utakmice odigrao je na izuzetno visokom nivou, uz dobre procente šuta iz igre ( za 2 71%, za 3 56%). Ono što ga posebno izdvaja je taj njegov šut sa poludistance, visok skok šut sa visokim izbačajem koji mu omogućava da šutne iz  bilo koje pozicije i preko bilo kog igrača. Brz prvi korak, u prodoru ga je jako teško zaustaviti, gde zahvaljujući odličnim fizičkim predispozicijama bez problema nalazi put do koša. U nekim momentima utakmice nalazio se u ulozi sekundarnog plejmejkera gde se odlicno snašao u p&r igri. Igra u oba smera, u odbrani takođe jako agresivan, izuzetno brze ruke, beležio je 3.3 ukradene lopte. Na ovom turniru dosta slab sa linije slobodnih bacanja (svega 56%), ali s obzirom da mu je šut bio najveća mana vidi se izuzetan napredak u zadnjih godinu dana, takođe je i igrački dosta sazreo. Već ove godine je trebao da ima seniroske minute, ali ne sumnjam da će sledeće godine dobiti šansu.

Marko Pecarski (Partizan)
Član idealne petorke, Pecarski je još jednom pokazao kakav je talenat. Odma na početku turnira je pokazao zašto je jedan od najvećeh talenata u Evropi u svom godištu. Sjajan osećaj za igru, na niskom postu je elegantno rešavao situacije i lako izlazio na kraj sa centrima protivničkih ekipa. Ima meku ruku, to je pokazao i na ovom turniru, dao samo jednu trojku, ali dosta šuteva sa poludistance. U finalu je odigrao ispod svog proseka, doduše cela odbrana Crvene Zvezde je bila skoncentrisana na njega, a i njegovi saigrači ga nisu koristili na pravi način. Ono što je upitno kod njega su njegove fizičke predispozicije, i dalje veoma mali napredak u snazi, skočnosti i pokretljivosti. Za seniorsku košarku je slab za poziciju 5, a prespor za 4. Talenat je evidentan, samo veliki rad je pred njim. Smatram da je preveliki zalogaj za njega bio igranje ABA i Evrokupa, mislim da bi bolje za njega bilo da je proveo jednu sezonu na kaljenju u nekom KLS ligašu gde bi imao minute na raspologanju.

Luka Cerovina (Mega Bemax)
Luka Cerovina, takodje član idealne petorke, za mnoge je iznenađenje ovog turnira, ali ne i za mene. Znao sam da Cerovina poseduje ogroman talenat još od kad je kao pionir zajedno sa Islamovićem igrao za Polet video sam nešto posebno kog njega. Ima tu mekoću pokreta i eleganciju u igri. Sjajna građa, sa svojih 201cm može da pokrije pozicije 2 i 3, a takođe može da se spusti na niski post i da odigra protiv fizički slabijeg protivnika što smo i imali prilike da vidimo na ovom turniru. Levoruk, sa dobrom kontrolom lopte i dobrim šutem (mehanika šuta pre svega jako dobra). U tranziciji lepo rešava situacije, par puta je na eurostep lepo propustio protivnika i poentirao. Ima dosta oscilacija u svojoj igri, ali to je i razumljivo s obzirom na godine. Mane su to što je prosečan atleta, dosta spore noge, na ovom nivou je i više nego dobar defanzivac (2.5 ukradenih, 1.5 blokada), ali u seniorima ako ne napreduje u tom segmentu imaće dosta poteškoća. Druga stvar je upitan karakter, očigledno da ima problem da se nametne kao lider u Megi među nekolicinom dobrih igrača, fali mu malo više energije i emocija u igri i te sportske drskosti i želja za nadigravanjem.

Arijan Lakić (Crvena Zvezda)
Plejmejker od 2m. Jako bitan šraf u ekipi Crvene Zvezde. Radi bezbroj korisnih stvari za ekipu koje se ne mogu videti u statistici. Prosečnih atletskih mogućnosti, ali on se najviše oslanja na glavu. Jako lepo razume igru i dobro pronalazi slobodne saigrače, bilo iz pik & rola ili nekih drugih situacija. Mora da popravi igru 1 na 1 i da bude opasniji po koš protivnika. Isto tako mora da poradi na šutu. Ako unapredi te segmente igre prelazak na seniorski nivo će mu mnogo lakše pasti.

Aleksandar Langović (Mega Bemax)
Jako snažan igrač sa sjajnim fizičkim predispozicijama. Iako je godinu dana mlađi, to mu nije predstavljalo problem da dominira u reketu. Vidi se da je radio na masi u pripremnom periodu. Dosta jak rameni pojas i bez problema iznosi loptu na obruč uz kontakt. Napadački repertoar dosta siromašan. Slaba leđna tehnika, većinu poena je postizao iz skoka u napadu i već pripremljenih poena. Definitivno nije igrač oko koga se vrti ekipa ali izuzetno bitan za tim. Donosi potrebnu stabilnost i čvrstinu pod košem.

Stevan Karapandžić (Partizan)
Karapandžić polako sazreva u pravog plejmejkera. Hitar sa brzim promenama pravca i ritma. Ima jako dobru kontrolu lopte. Staložen, lepo kontroliše igru. Još uvek uči kako da kontroliše ritam utakmice, kad da ubrza tempo, kad da uspori, ali sve više napreduje. Poseduje dobar šut, koji ga nije preterano služio na ovom turniru (za 3 21%), ali je zato lepo razigravao ekipu (6 asistencija u proseku). I dalje mora da bude sigurniji u prenosu lopte, organizovanju napada i donešenju odluka (2.3 izg. lopte). Ono što je dobro je da ima još dosta prostora za napredak i da ima potencijal da se razvije i ozbiljnog plejmejkera.

Mateja Jovanović (Mega Bemax)
Jako dobar turnir za njega. Beležio je prosečno 12.5 poena i 4.8 skokova. Igrač izuzetne snage sa solidnom leđnom tehnikom. Lepo rešava situacije na niskom postu. Pokazao je da ima meku ruku i da može da pogodi sa poludistance, jako siguran sa linije slobodnih bacanja (83%). Ima određene limite, trenutno je na visini 2.05cm, u seniorskoj košarci bi mogao da prođe kao undersized centar, ali ima dosta skromne atletske sposobnosti i mora još dosta da poradi na odbrani.

Aleksandar Davitkov (Partizan)
Po meni prijatno iznenađenje turnira. Sa svojom visinom od 184cm bi se reklo da je plejmejker, ali on svojim stilom igre je više kombo bek, više košgeterski orijentisan. Beležio je prosečno 13 poena po meču. Brz, ekspolozivan, prodoran, ne libi se da šutne ni da probije skroz do kraja na mnogo više igrače od sebe. Procenti nisu baš najbolji (za 2  37%,  za 3 27%), ali poseduje je veliku energiju i  karakter.

Nemanja Popović (Crvena Zvezda)
Ima pravu košarkašku građu. Veliki raspon ruku. Vidi se da jos uvek nije fizički sazreo. Nije se proslavio na ovom turniru (4.7 poena i 3 skoka), ali se u par nekih njegovih poteza može videti talenat koji poseduje. Skoro je dve godine mlađi od konkurencije (rođen u decembru 2001.) i vidi se ogroman prostor za napredak. Ono što mi se ne sviđa je to što nije nimalo napredovo po pitanju šuta u zadnjih godinu dana, to je na izuzetno niskom nivou i morao bi više da ima loptu u rukama, da kreira za sebe i za saigrače jer ima potencijala za to.

Marko Brekić (Partizan)
Brekić se u dobrom svetlu predstavio na ovom turniru. Iako je 2001. godište pokazao je da može da se nosi sa igračima godinu dana starijim od njega. On možda ne spada u najtalentovanije igrače u svom godištu, ali on svojom borbenošću i energijom na terenu to nadoknađuje. U finalu jako zapažen sa 14 poena i 5 skokova (od čega čak 4 u napadu) .Veliki je radnik na terenu, dobro se snalazi u reketu, zna jako dobro da se pozicionira na niskom postu iako poseduje skromnu leđnu tehniku. Ima jako dobar osećaj za skok i solidan šut sa distance. Najviše mu odgovara kad igra na poziciji 4 koju je igrao najvećim delom u mlađim kategorijama ali teško da sa svojih 198cm može da to igra i u seniroskoj košarci, dok za poziciju 3 mora da poradi na brzini i eksplozivnosti.

Lazar Živanović (Crvena Zvezda)
Živanović je još jednom pokazao kakav je atleta. Skocnost, brzina i eksplozivnost su zaista na visokom nivou. Ono što raduje je da je postao konkretniji sa loptom, počeo je da koristi svoje fizikalije na pravi način, jako dobar u prodoru , svojim brzim i dugačkim prvim korakom predstavljao je problem protivničkim odbranama. U defanzivi jako dobar, agresivan na lopti, često je čuvao najbolje protivničke igrače. Ono na čemu treba da poradi je svakako šut, jako skromni procenti šuta (za 3 13%, sa linije slobodnih bacanja 44%) i bolje donošenje odluka na terenu.

Veljko Radakovic (Crvena Zvezda)
Prijatno iznenađenje na turniru. Prve dve utakmice na turniru nije odigrao baš najbolje, ali je zato protiv Anadolu Efesa (15 poena 7 skokova) i u finalu protiv Partizana (12 poena) , gde je odlično čuvao Pecarskog, pokazao šta zna. U Zvezdi je prinuđen da igra poziciju centra, ali smatram da mu zapravo pozicija 4 više leži. Sa svojih 203cm i solidnim atleticizmom u seniorskoj košarci bi mu ta pozicija najviše odgovarala. Na niskom postu nije prevelika pretnja, ali zato jako dobar u P&R igri. U defanzivi jako efikasan, dobro štiti obruč i gradi koš. Odbrana sa niskog posta malo lošija jer mu nedostaje mase da bi branio snažnije centre.

Foto (adidasngt.com)